Bilo je superlativnijih, možda i boljih prikaza Knjige o Uni (i njenih raznih prevoda) ali ovaj mi je najdraži jer je meni ‘otkrio’ mnoge stvari o vlastitoj knjizi, neke od njih sam možda i znao, ali nisam ih bio osvijestio. Pokojni Andrew Singer je to artikulisao tako da sam čitao njegov prikaz da naučim nešto o sebi, o svojoj unutrašnjosti. Prikaz je objavljen 2016. u septembarskom broju World Literature Today i trenutno se nalazi iza paywalla. Ovdje ga donosim na čitanje, kao pokazatelj književnim i drugim kritičarima npr. zašto u mojim knjigama postoje citati, aluzije, prikriveni citati, intertekstualnost i slično. Singer je to složio bolje nego što bih i sam bio sposoban. Nekad te ljudi u drugom jeziku i drugoj kulturi (iako je moja i Singerova definitvno ona komspolitska) bolje razumiju nego u tvom vlastitom jeziku, vlastitoj kulturi, ali to je predmet za neki drugi tekst. Singerova kritika se nalazi na drugoj fotografiji.